{"id":52,"date":"2026-07-13T10:29:20","date_gmt":"2026-07-13T10:29:20","guid":{"rendered":"https:\/\/progonitelj.rs\/?p=52"},"modified":"2026-08-17T12:30:27","modified_gmt":"2026-08-17T12:30:27","slug":"ko-je-progonitelj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progonitelj.rs\/?p=52","title":{"rendered":"PROGONITELJ"},"content":{"rendered":"\n

Kako je nastao roman Progonitelj? I ko je progonitelj u Progonitelju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Roman<\/a>
Roman „Progonitelj“ o rasturanju srpske porodice pomo\u0107u evropskih zakona. Roman sa elementima trilera u knji\u017eevnosti prepoznat kao – polar. ( kliknite na sliku i sve je tu)<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

(Roman Progonitelj sam posvetila mojim roditeljima. Koliko su oni moji roditelji, toliko su i znamenite li\u010dnosti pa tako i dospele u Zbornik znamenitih li\u010dnosti ovog dela Srbije. Kao takvi, jesu zaslu\u017eili da im se ne samo imena ve\u0107 i dela pomenu i ovom prilikom.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Ova posveta je, kako i treba da bude, svojevrsno podse\u0107anje, koje \u017eivot zna\u010di i \u017eivotom zra\u010di. Posvetom, podse\u0107amo sve mla\u0111e nara\u0161taje da \u017eivot i svet nije od njih nastao. <\/strong><\/em>Da postojanje duha na\u0161ih starijih jeste – uslov njihovog postojanja. Njihovog \u017eivota. Na\u0161ih \u017eivota.)<\/strong><\/em><\/ins><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Ko progoni, a ko je progonjen?<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Ko se prepozna \u2014 sam je kriv<\/h3>\n\n\n\n

I<\/strong><\/em>ako nisam pristalica larpurlartizma, to jest stvaranja umetnosti radi umetnosti, jo\u0161 manje sam ljubitelj biografija i autobiografija u umetni\u010dkim knji\u017eevnim delima. Zna\u010di <\/strong>Progonitelj <\/strong><\/em>biografija nije, autobiografija jo\u0161 manje ali – \u017eivot jeste. Ne\u010diji. Kako je to istina, tako je i ovo – ko se prona\u0111e u mom romanu Progonitelj – sam je kriv.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ta\u010dnije, ja sam kao i svaki pisac knji\u017eevnog dela u u\u017eem smislu, hroni\u010dar svoga vremena. Svaki pisac na planeti u svoje delo unosi pro\u017eivljeno, svoje ili tu\u0111e iskustvo. U koji \u0107e ga okvir staviti i na koji na\u010din, to je umetni\u010dka sloboda. Zabluda je misliti da je \u010dak i nau\u010dna fantastika, fikcija u <\/strong>\u0161irem <\/strong><\/em>zna\u010denju<\/strong> re\u010di<\/strong><\/em>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

 Kao i basne, bajke <\/strong>uostalom. Zar neko stvarno misli da su to izmi\u0161ljene kategorije!<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Kao novinar, bloger, pisac i pesnik, ja sam i u romanu <\/strong>Progonitelj<\/strong><\/em>, sasvim otvoreno i bez zadr\u0161ke opisala na\u0161u trenutnu stvarnost. I to iz ugla mene – blogera koji ve\u0107 godinama tu istu stvarnost bele\u017ei u stotinama svojih postova – sa pozicije borca za ljudska prava. Od kad znam za sebe, takva sam bila i ostala. Bila saradnik i na SOS telefonu. Zato moj roman jeste dru\u0161tveno anga\u017eovan i sve naziva pravim imenom. Pa i progonitelja.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jer, u na\u0161oj trenutnoj stvarnosti je – op\u0161ta konfuzija. Da ne ka\u017eem iluzija. Matriks. Zamagljuje se i relativizuje – sve! Ko je progonitelj a ko progonjeni. Ko je psihijatar, ko pacijent. Ko u\u010ditelj, ko je \u0111ak. U ve\u0161ta\u010dkim uslovima izniklih novokomponovanih u\u010ditelja \u017eivota, ne zna se ni osnovno – Ko dete, ko roditelj. Ko odraslo dete, ko i dalje odrasliji – roditelj.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tako da nekada\u0161nja otvorena vrata u \u0161kolama gde u\u010denici nose dnevnike – postade na\u0161a zbilja.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Porodilo se sponzorisano razaranje na\u0161eg ljudstva, \u010dove\u0161tva, normalnih me\u0111uljudskih odnosa, kvazi za\u0161tita – porodice i dece, a sve uz neizdr\u017eivu buku do sad nepoznate frekvencije – reklamiranja novonormalnih a nikom normalnom, prihvatljivih – vrednosti. Pa tako i<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Novonormalnih zna\u010denja starih re\u010di i izraza:<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Sna\u0107i se, sada zna\u010di – leva ruka desni d\u017eep<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Biti razuman – nemati srca<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Biti prakti\u010dan zna\u010di- samo li\u010dna korist<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jedan je \u017eivot sada zna\u010di- boli te uvo za druge<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iskoristi priliku – otimaj<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u017divi punim plu\u0107ima – i zatvor je za ljude<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ja to iz principa, sada zna\u010di – zbog para<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Poslovica – budali ne ma\u0161i, gubi zna\u010denje, jer danas – budale ma\u0161u nama.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Poslovica oko za oko zub za zub, dobi novu, razornu dimenziju:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Lupio si dete po guzi, lupi\u0107ete kad odraste – po glavi! OKO za oko, zub za zub! Takva primena poslovica – na delu. Kralj je umro, \u017eiveo kralj! Na delu. A mi nismo stari Rim, niti svaki otac – kralj, ali Gugl – jeste – majka! Na\u0161oj deci.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A ona – ti njega hlebom on tebe kamenom – done nam osve\u0161\u0107enje. Nismo ni verovali da je to mogu\u0107e. Samo smo \u010ditali o tome, a sada – to \u017eivimo. Danas se bez zazora – Zamenjuje \u017drtva za D\u017eelata… U \u0161koli se u\u010di da nije bitno ko je koga, ve\u0107 da za sva\u0111u – dvoje, potrebno je! Dakle sukob poslovica. Jedan na jedan, pa ko koga.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nekada\u0161nja \u017ertva za druge, postade slabost i poziv – na odmazdu. Te ono – ni jedno dobro delo ne pro\u0111e neka\u017enjeno, dobi u dana\u0161njici, brutalno pokri\u0107e.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pa kako druga\u010dije kad nova normalnost tra\u017ei da psihijatar savetuje pacijenta a pacijent – njega, psihijatra. U\u010denik u\u010ditelja, dete – roditelja. Uvede se pojam interakcije iz sasvim druge sfere u sferu zavrtanja preostale pameti nam. Crna, al\u2019 – psihijatrija jeste. Ugra\u0111ena u Zakon.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tako da poslovica – nemoj, pa se ne boj, ode u daleku pro\u0161lost na\u0161e istorije. U pluskvamperfekat.  Sad se to zove karma i veze nema sa normalnim zna\u010denjem. Sada stradanje po\u0161tenih i normalnih pripisuju karmi, a otpisuju dobra dela. Kao i nedela. I ne zna se \u0161ta je pogubnije.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Turbo-internet u\u010ditelji, u\u010de na\u0161u decu, da je vreme fluidno i da ga nemaju za\u0161ta po\u0161tovati. Naro\u010dito tu\u0111e. A da deca ne znaju da u stvari ne po\u0161tuju svoje vreme koje uprkos novim saznanjima o fluidnosti – brzo i nepovratno proti\u010de. A deca misle da nikada ne\u0107e. Pro\u0107i. Njihovo – vreme. Rekli im da je fluidno, al\u2019 nisu objasnili, jer ni ne znaju \u0161ta to zna\u010di. A rugaju se mudrosti, jer je – njeno vreme pro\u0161lo. Ka\u017eu, va\u017eno je Sad a ne ne\u0161to od pre trista godina. Tako ka\u017eu, a misle na svoje starije. A ne znaju da ljudski vek nije slonovski i da je tragi\u010dno \u0161to to – ne znaju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I nije mi \u0161to se zamenjuju teze, nego ljudski organi – ne\u0161to na m, za bubrege. Svakodnevno. Kao kad vam, svako malo na internetu izleti vest i to svaka dva minuta, da penzionerima sleduje trinaesta penzija a kada otvorite, vidite da se to de\u0161ava u \u0160vajcarskim Alpima ili u Andaluziji… u najbljem slu\u010daju. A uvek je druga lokacija. Samo – ne Srbija.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I stavljaju u naslov – \u0160ok! I znak uzvika – interpunkciju u naslovu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A neki mi – misle\u0107i i ne daju\u0107i, svako jutro razmi\u0161ljamo dal\u2019 se budimo u rijalitiju, skrivenoj kameri ili – se uop\u0161te ne budimo. Mo\u017eda sanjamo.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I ko veruje da takva sada\u0161njost a u kojoj \u017eive i moji junaci, mo\u017ee da sa sobom ne donese – nasilje, smrt. Triler! Stvarnost, gde niko nema odgovornost ni za svoj \u017eivot, a ne daj bo\u017ee, za bli\u017enjeg mu. Jer, moraju da rade, gledaju od \u010dega leba jedu, i ne bave se, ka\u017eu, politikom. Za to je, ka\u017eu, zadu\u017een neko drugi. Da misli.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I \u0161ta je moja glavna junakinja <\/strong>u takvoj stvarnosti, <\/strong><\/em>re\u0161ila? Da ka\u017ee – ne, i da pre\u017eivi! Da joj pucaju u srce, a ona – ne iskrvari.<\/strong> Da nasilje i smrti oko sebe, zaobi\u0111e dubokom krivinom, al\u2019 da hoda jedinom mogu\u0107om – pravinom. Kako? Tako \u0161to je uzvratila! Jer je shvatila:<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

– Ako ti neko si\u0161e krv i lomi krila, ube\u0111uje te da si za sve kriva, sakri<\/strong>\u0107e\u0161 <\/strong><\/em>krila i b<\/strong>iti <\/strong><\/em>ono \u0161to nikad nisi bila – Beskrvna! <\/strong>Da bi – pre\u017eivela!<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Iako su moji prvi spisateljski radovi objavljeni kada sam bila u\u010denica \u010detvrtog razreda osnovne \u0161kole, ozbiljnom pisanju sam se posvetila mnogo kasnije. Razlozi su razni ako \u0107emo da komplikujemo, a samo je jedan, ako \u0107emo po\u0161teno. A taj je – da sam ja \u017eensko. I to – vrlo racionalno, iako ma\u0161tovita. To mi je dalo uvid u stvarno stanje stvari kada je pisanje ozbiljne knji\u017eevnosti u pitanju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Te dve moje osobine krajnosti, slo\u017eile su kockice i re\u0161ile kao jedna du\u0161a da \u0107u se ja posvetiti pisanju romana kakvog sam \u017eelela, onda kada zavr\u0161im porodi\u010dne obaveze. \u0160ire i u\u017ee porodice. Jer, ozbiljno pisanje je samotan posao. Nema usputnog pisanja romana dok se kr\u010dka sarma, deca vode u \u0161kolu, pa na \u010dasove stranog jezika, ide se na roditeljske sastanke… Pa ni onda kada vam roditelj zanemo\u0107a, padne u postelju… Kada vas zovnu iz policije da vam saop\u0161te da ste izgubili jednog od roditelja a iz bolnice, za drugog…<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I kad sve to obavite, potrudite se da nabavite najbolje tehni\u010dko pomagalo da biste stigli da napi\u0161ete sve \u0161to vam se godinama nakupljalo neiskuljalo. A kuljlalo je u naletima.To ruka ne sti\u017ee, ve\u0107 jako brz i potkovan – lap-top.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Eto da pozdravim na\u0161u decu koja misle da neki nismo imali struju tokom odrastanja, i da zato \u0161to nismo – cet generacija, ne smemo da im diramo njihovu stvarnost. \u010citaj – elektronske ure\u0111aje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u017dao mi je – ali ba\u0161 ovo vreme ja na\u0161e vreme. Moje vreme. Sa\u010dekalo da se predstavi dok smo mi odgajali pomenute. Sa\u010dekalo Nas koji imamo \u017eestinu i brzini misli, koje samo ovo doba mo\u017ee da isprati. Tako da do\u0111e i mojih petnaest minuta. Pet mi je malo. Malo je za nekoga ko nije prihvatio ili-ili. Porodica ili talenat. A mnogo za nekoga ko je hteo oboje. I sa\u010dekao da dobije. Oboje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tema Labudovog jezera koja prati moje izlaganje je samo umetni\u010dka metafora koja oslikava moju obele\u017eenost. I od Boga ali i od ljudi. Ka\u017eu da kada je \u010dovek miljenik Boga, jer mu je poverio neki dar, onda je i – \u0111avolov. Miljenik. A da ima muzika o crnoj ovci ili beloj vrani – bila bi uvr\u0161tena. Ali nema, sva sre\u0107a.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako princa Zigfrida do\u017eivimo kao talenat za pisanje koji je hteo mene, a i ja \u017eelela njega, a da se skupila sva sila realnog \u017eivota, pa i la\u017enjaka, da ga od mene odvoji, pa jo\u0161 kad imamo saznanje da se labudovo jezero u razli\u010ditim interpretacijama razli\u010dito i zavr\u0161ava, sre\u0107nim krajem ili tragi\u010dnim, dobijamo odgovor i na slede\u0107e op\u0161te pitanje:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

– Da li je talenat dar ili prokletsvo? Oboje! Ne mo\u017ee\u0161 protiv njega ali drugi mogu da ga okrenu protiv tebe.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I kada vam ka\u017eu da je talenat za pisanje samo deset posto napisanog, a ostalo je rad, rad i samo rad – la\u017eu, la\u017eu i samo – la\u017eu! Osim ako ste ve\u0107 mrtvi, a talentovani. Onda povla\u010dim re\u010d.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I evo \u0161ta jo\u0161 pod moralnom i pravnom odgovorno\u0161\u0107u imam da ka\u017eem:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Talenat nije li\u010dna kategorija. Zato \u0161to kada ispi\u0161em delove romana,<\/strong><\/p>\n\n\n\n

pa prespavam, ja sutradan – pojam nemam ko je to napisao. E sad ako se to zove talentom, onda je talentovan neko ko je<\/strong><\/p>\n\n\n\n

kroz mene govorio. I ko me je za sto prikovao. Da pi\u0161em.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zato vam ka\u017eem, ja dan – danas ne znam ko je ovde progonitelj. Dok ne pro\u010ditam napisano. Pogotovo \u0161to u svakom romanu ima vi\u0161e logike nego u stvarnom \u017eivotu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jer, stvarni \u017eivot je osve\u0161\u0107enje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pa po\u0161to ja \u017eivim u stvarnom \u017eivotu, a ne u svom romanu<\/strong> – POGLEDAJTE KLIKNUV\u0160I NA LINK:<\/p>\n\n\n\n

\n