Опис

„Izuzetno intrigantan i vešto napisan triler, sa stilom koji vas odmah uvlači u priču. Autorka uspeva da stvori atmosferu neizvesnosti koja vas tera da se stalno preispitujete da li ste zaista razumeli sve što ste pročitali i da li je istina onakva kakvom se čini. Knjiga se čita u jednom dahu, jednostavno ne dozvoljava da je ispustite iz ruku dok ne saznate ko je “progonitelj”, ili barem pomislite da ste shvatili.“

„Osećam se kao između sna i jave. Taman mislim –  to je to, a zaplet se preokrene. I nikada, ma koliko bilo napeto, roman ne sklizne u jad i patetiku. Naprotiv, uvek je začinjen humorom. Naravno, kad se najmanje nadaš. Nikad i ništa slično nisam pročitala. Ni sa čim se ne može uporediti…“

“ Svako se može pronaći u romanu. Naročito oni koji su rekli – ne!“

„Samo mi krivo što ne mogu da pročitam odjednom. Kad prekinem, onda se vraćam da utvrdim neke delove. Kakav sjajan tekst… Rečenice same teku.“

    Neke od recenzija koje najbolje opisuju i roman i čitaoce koje on privuče. I čitalac i roman su – mudri.

Dakle: Ko je Progonitelj?

„Progonitelj“ – roman o porodičnim odnosima koji prerastaju u triler. Šta ako ste se  jednog jutra probudili u sasvim drugom svetu? Da li ste shvatili da ste igrali pogrešnu ulogu na pozornici života? Da li ste pomislili da nemate za šta da ustajete iz kreveta, jer su vam svi bližnji – zaboli nož u leđa? Pucali u srce? Da li ste rešili da okončate sa svojim životom? Ili da ustanete i u inat –  ne iskrvarite?!

I šta je moja glavna junakinja u ovakvoj stvarnosti, rešila? Da kaže – ne, i da preživi! Da joj pucaju u srce, a ona – ne iskrvari. Da nasilje i smrti oko sebe, zaobiđe dubokom krivinom, al’ da hoda jedinom mogućom – pravinom. Kako? Tako što je uzvratila! Jer je shvatila:

– Ako ti neko siše krv i lomi krila, ubeđuje te da si za sve kriva, sakrićeš krila i biti ono što nikad nisi bila – Beskrvna! Da bi – preživela!

      – Neke stvari ne treba nikome da se dese, jer posle toga, nema posle, nema – ali. Nema dalje. Nema vraćanja na fabrička podešavanja. Kad se desi – gotovo je. Nema tu onda peglanja, zavarivanja, boljeg sutra. Ostaje samo smrt, iako se diše. I možda baš zato, meni se desilo ono što sam mislila da se dešava samo drugome. Sve čega se plašiš, snađe te. Pre, ili kasnije.

Heroj se postaje iznuđeno, nametnuto. Naročito naučnofantastični. Kao na primer, Supermen. Otporan na metke. Valjda je onda jasno da se to nikada ne dešava slučajno, a ni bez posledica. Kada je Supermen postao Supermen, on je prvo morao da ubije Kal-Ela, a onda, povremeno, i Klarka Kenta. Nije baš da se to sedne i smisli uz kaficu. Pre bih rekla da se nametne šutanjem u donji deo leđa. Kako god, ja sam preživela svoju smrt. Ali, za razliku od Supermena, ja nikada nisam postala omiljeni lik. Mada, ni on nije na svojoj planeti Kripton, gde je rođen. Zato i meni ostaje da se nadam da ću i ja naći svoju planetu, gde ću biti stvarni, a ne samo svoj heroj.

Ono, i mene su bacali u svemir sa moje planete Zemlje, al’ ja žešća od Supermena, nisam se dala. Otpadnik, htela na svojoj planeti da postanem heroj, a gde to ima? Očigledno da ni Supermen to nije mogao.

I kad se to bacanje iz orbite desi, u mom slučaju, neuspelo – svakako postanete izgubljeni u svemiru. I tako mi se desilo ono što sam mislila da se dešava samo drugome, pa mi je ostalo samo ono što mi je otac govorio:

–  Važno je izdržati!

Ne ni pasti, pa ustati, nego izdržati. Još jedna teorija izanđala i treba je baciti pod točkove.Ta o ustajanju. Jašta će onaj koji te bacio pod noge, jer te uhvatio nespremnu, dopustiti da ustaneš. Pa i od mečke kad se braniš, ostaneš da ležiš, a stručnjaci trabunjaju – ustaneš i otreseš kolena. Ma jašta.Tako da, ćerka svoga oca, i ja sam tipovala na to – izdržavanje. Nije mi se dalo da legnem i da umrem ko čovek. Ne, boga mi, samo sam se pravila mrtva, jer me u stvarnosti i jeste napala mečka. Tačnije, čopor.

„Progonitelj“  (CITAT)

Autor romana – Olivera Kovačević je profesor srpskog jezika i književnosti, pisac, novinar i bloger. Oduvek borac za ljudska prava, prepoznavalac stvarnosti sa svim manama i izazovima. Ali i ona koja od prepoznavanja i upiranja prstom ide mnogo dalje. Prenosim zapažanja ali pitko, uz humor i dajem mogućnosti prevazilaženja istih. Daleko sam od stvaranja umetnosti radi umetnosti. Naprotiv. Izrazito umetnički nastrojena a realista na delu. Ima nade! Ima rešenja! Uverite se i sami. „Progonitelj“ je „triler svakodnevice“ i kako ga književni krugovi prepoznaju, on je  tzv – polar. Triler u svačijoj kući. Kao stvarnost ili mogućnost? Hmm…