Sve vreme mi nedostaju nečija ramena, a tek sam se sad setila.

Dok sam dužnim metrom premeravala ono što samo obrazom meru uzima.

Samo pogledom zamršenim od trepavica me obuzima. Kao drhtaj sna što se očeše a da ne zna. O ramena. Jer, ko pita ramena dal’ su moja. Kad ima ko zna.

Ja