Kako je Milica, preživela svoju smrt, tj kako ti samo ljudi koje voliš, mogu učiniti život nepodnošljivim, iliti:
Priča Miličina
Neke stvari ne treba nikome da se dese, jer posle toga, nema posle, nema – ali. Nema dalje. Nema vraćanja na fabrička podešavanja. Kad se desi – gotovo je. Nema tu onda peglanja, zavarivanja, boljeg sutra. Ostaje samo smrt, iako se diše. I možda baš zato, meni se desilo ono što sam mislila da se dešava samo drugome. Sve čega se plašiš, snađe te, pre, ili kasnije.
Heroj se postaje iznuđeno, nametnuto. Naročito naučnofantastični. Kao na primer, Supermen, otporan na metke. Valjda je onda jasno da se to nikada ne dešava slučajno, a ni bez posledica. Kada je Supermen postao Supermen, on je prvo morao da ubije Kal-Ela, a onda, povremeno, i Klarka Kenta. Nije baš da se to sedne i smisli uz kaficu. Pre bih rekla da se nametne šutanjem u donji deo leđa. Kako god, ja sam preživela svoju smrt. Ali, za razliku od Supermena, ja nikada nisam postala omiljeni lik. Mada, ni on nije na svojoj planeti Kripton, gde je rođen. Zato i meni ostaje da se nadam da ću i ja naći svoju planetu, gde ću biti stvarni, a ne samo svoj heroj.
Ono, i mene su bacali u svemir sa moje planete Zemlje, al’ ja žešća od Supermena, nisam se dala. Otpadnik, htela na svojoj planeti da postanem heroj, a gde to ima? Očigledno da ni Supermen to nije mogao.
I kad se to bacanje iz orbite desi, u mom slučaju neuspelo – svakako postanete izgubljeni u svemiru. I tako mi se desilo ono što sam mislila da se dešava samo drugome, pa mi je ostalo samo ono što mi je otac govorio:
– Važno je izdržati!
Ne ni pasti, pa ustati, nego izdržati. Još jedna teorija izanđala i treba je baciti pod točkove.Ta o ustajanju. Jašta će onaj koji te bacio pod noge, jer te uhvatio nespremnu, dopustiti da ustaneš. Pa i od mečke kad se braniš, ostaneš da ležiš, a stručnjaci trabunjaju – ustaneš i otreseš kolena. Ma jašta.Tako da, ćerka svoga oca, i ja sam tipovala na to – izdržavanje. Nije mi se dalo da legnem i da umrem ko čovek. Ne, boga mi, samo sam se pravila mrtva, jer me u stvarnosti i jeste napala mečka. Tačnije, čopor.
I moja misija se sastojala posle svega, samo u tome – izdržati. Biti živa sahranjena i mrtva hodati, ali – izdržati. A šta to znači, učila sam u hodu. Dok sam izdržavala – kaznu. To je isto kao hodati u sebi, kratko rečeno. I vrteti moždane zupčanike, podmazivati ih, da bi shvatio, i to samo ono što je neophodno, da ne bi došlo do pucanja. Zupčanika.
Da li zato što nam je stvarnost postala Holivud, i što smo svi poverovali u američki san, nije bilo scenarija koji bi neko napisao, a svak je za sebe pisao svoj, u kome bih ja imala drugu ulogu od one koju su mi namenili? Za sve koji su me samo u prolazu videli, pa do najbližih, gde je po malo, spadao i moj otac, ja sam bila Ledi Magbet i Ofelija u miksu. Znači, anti- heroj. Kažem ja lepo, ono za Supermena. Što je najgore, ja sam tu ulogu prihvatila. Morala da prihvatim, tačnije. Kopčala sam sama sebi, dugme po dugme, košulju sa onim rukavima, al’ sigurno kao što se smrt kopčala na moj život. Šta je bila moja reč protiv njihove, zatrovane interesima, tuđim novcem, izopačenom svešću i savešću, frustracijama koje život gase, a smrt pale kao baklju? A od te baklje se njima jedino i vidi, njihova tama. Jer svima je rečenica počinjala sa – ja, i sa – meni je savest čista… A između, nije bitno, ko sluša sadržinu. Važan je naslov i znak interpunkcije na kraju. A naslov u zadnje vreme nema veze sa sadržinom, pa se zato naslovi samo i preleću, a interpunkcija je obavezno znak uzvika, ili pet tačaka… Da bude uzbudljivo, za sve pare, al’ zato mnogo glupo, jer naslov ne trpi interpunkciju. Kao ni tri tačke – pet tačaka.
Tako da – tuđi naslovi namenjeni mojoj stvarnosti su:
Razmažena, tatina kćer, povlašćena, nabeđena, uobražena, dokona, pljucka na sirotinju, misli da je najpametnija, samo nešto totrlja, i najvažnije – vređa sve oko sebe svojim, kako se to popularno kaže, a ne znači ništa, stavom. Tačnije, prodaje muda za bubrege poštenom svetu koji ima svojih problema – pravih.
Zamalo nisam glavu izgubila svaki put kada sam pomislila da kažem bilo šta u svoju odbranu.
Moj naslov je bio :
Zamena teza, bokserski džak, večiti đak svima. Naročito od kada sam morala da budem najbolja, najpoštenija, da usta imam, jezik nemam, da ne bih obrukala oca, a sada naravno, muža i decu, kćer koja mi je rastakala utrobu, al’ ja njoj ne smem, jer bi me Bog kaznio. Ako pod Bogom smatram sve osim sebe, sve koji su me teledirigovali – za moje dobro! Eto, i što bih ja onda trebala sama sebi?! Više trebam njima.
Još kao sasvim mlada sam shvatila da je najbolje da neke stvari čovek ne doživi, jer kad doživi, nema dalje. Valjda što sam rođena kao stara duša, pa sam još u nižim razredima pročitala više knjiga, nego što je moje društvo pojelo žvakaćih guma. Tako da sam već tada znala, nema vraćanja na fabrička podešavanja, ni srca, ni duše. Ni misli ni pameti. Kad se desi – gotovo je. I tako, kad mi se desilo ono što sam mislila da se dešava samo drugome, ostalo mi je samo ono što mi je otac često govorio:
– Važno je izdržati.
Ne ni pasti, pa ustati – ne, nego, izdržati. A praktično, to je značilo – treba preživeti svoju smrt. Ponavljam, jer ponavljanje je majka nauke, a i to mi je otac govorio, hotevši da budem mudra. Da, moja misija se sastojala, posle svega, samo u tome – izdržati. I naravno, ponavljati to kao mantru, da ne bih kiksnula. A šta to znači, učila sam u hodu. Dok sam izdržavala, kao što rekoh – kaznu.
Tačnije – kazne:
Morala sam da ćutim kada su mi svi bližnji skakali za oči i grabili me za grkljan, ako sam samo pomenula da je meni nešto teško, počevši od smrti očeve, jer nisam ni imala običaj da se jadam za nešto manje bitno.
A ja sam dobila u podeli ciganskih karata, kartu pet mačeva. I svi zabodeni – u leđa.
⚠️Da li je porodica najsigurnije mesto? Dokle su spremni neki da idu da je sačuvaju? A drugi – da je razore? A sistem?! Koga štiti a koga – sabotira?
⚠️Saznajte dok ne bude kasno! Ovo se ne dešava samo drugima!⚠️
🛒Porodični roman – triler – polar „Progonitelj“ možete kupiti na ovom sajtu tj – klikom na link:
https://progonitelj.rs/?product=roman-progonitelj-autora-olivere-kovacevic
Proverite i polje – spam, ako vam potvrda o kupovini nije odmah stigla u Inbox
